Dragi Bože, oče Antiću fala vam! Samo ukratko da uvedem u priču…
Nisam neki student, nisam ni u srednjoj baš bila bolja, ali eto uspila i ja upisat faks i sve se rišilo, skoro sve. Sad će bit pet godina od upisa na fakultet i od prve godine nikako matematiku rišit. I meni je to zadnji ispit trenutno a nekako nemam snage ni volje to opet padat, toliko sam navikla… i opet osjećaj da ću past. Jesam ja to učila i dozvolila se donekle nadat čudu, al kad je o matematici rič stvarno sebi ne virujem. To je čak i dobro jer kad ne virujem sebi onda malo više virujem Bogu.
I tako sam se ja tjedan prije ispita ispovidila, lipa ispovid bila i skoro svaki dan otišla na misu i pričest, inače ne bi iz stana izašla, tu sam rekla: “Oče Antiću, koliko vidim, tebi bi dobro došlo svjedočanstvo, a meni bi stvarno dobro došlo čudo…”
Molim vas nemojte mislit sad je ovo neki ekonomski odnos s Bogom “ja tebi ti meni” nego jednostavno potriba i otvorena prilika.
Dolazi dan ispita, sidim otvaram ispit i taman od šest zadataka bila tri zadatka koja skroz znam, presritna tu napišem taj ispit i odem upalit sviću u Gospe Lurdske, taman je i misa bila. A sad triba javit svojima kako je prošla ispit, al više ne znam kako im javljat jer već pet godina slušaju: “Bože pomozi ne znam kako sam napisala”. Al već tad sam imala potribu zahvalit Bogu Gospi i ocu Antiću kao da sam već rezultate i dobila. I sutradan obavijest profesora s rezultatima i kraj mog imena “odličan 2” .
Još ne mogu virovat da je taj kolegij rišen nakon 5 godina, eto Bože dragi i oče Antiću i svima veliko, veliko hvala.
Ekonomka
(svjedočanstvo prisiglo na stranicu www.otacanteantic.com 30. kolovoza 2025.)