Oče moj u Kristu, molim za oproštenje što sam se tako ponašala i ponašam se još uvijek prema Gospodinu i prema vama. Oče moj, jednu samo imam želju i molbu. Polažem svoje sklopljene ruke u vaše očinske ruke i molim vas, zaklinjem, ne pustite me.
Držite me čvrsto i nadalje i ne dajte da me itko ugrabi. Samo Gospodinu, to je moja molba, to je moja sreća ovdje i u vječnosti. Ovo vam pišem, dobri moj oče, jer nikada vam se nisam za sve zahvalila. Znate kako sam nespretna kada sam kod vas. Jednostavno mnogo toga zaboravim ili ne mogu reći. Osim toga, tko zna da li ću još doći do vas. Priznajem oče, teško se u toj stvari pomiriti s voljom Božjom.
Nadam se da ćete me i iz Neba pomagati i voditi. Oče moj, ja ostajem vaše dijete dovijeka. Mnogo toga bih vam još imala reći, no i ovo je previše. Oprostite, zamorit će vas dok pročitate…
Svoju dušu stavljam pred vas kao otvorenu knjigu i molim Gospodina da vam dade da je potpuno upoznate. Klečeći do vaših nogu za sve vam se zahvaljuje i moli vaš očinski blagoslov vaše dijete u Kristu,
sestra M. A.
(Zagreb 1976.)